Srbija emitovala održive zelene obveznice: Kakvi su uslovi zaduživanja i zašto je veliko interesovanje investitora

Srbija je prvi put na međunarodnom tržištu kapitala emitovala održive zelene obveznice i tako po veoma povoljnim uslovima obezbedila 1,5 milijardi dolara na deset godina po kamatnoj stopi od 4,7 odsto, rekao je prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali. On je rekao da je Srbija prva zemlja u ovom delu Evrope koja je to uradila, a koja nema investicioni rejting i koja nije članica Evropske unije. 

Prema njegovim rečima, Srbija je prvi put emitovala tzv. ESG obveznice, održive zelene obveznice.

"Prva smo zemlja u ovom delu Evrope koja je to uradila, a koja nema investicioni rejting i koja nije članica Evropske unije, što je veoma važno i poslali veoma jasan signal celom svetu da ne samo da se držimo zelene agende, s obzirom na to da ćemo deo tog novca iskoristiti i za izgradnju autoputeva, brzih pruga, svega onoga što podiže kvalitet života građana Srbije, a s druge strane doprinosi i očuvanju životne sredine, nego su tu i veliki projekti i veliki broj projekata iz tzv. socijalne sfere", rekao je Mali.

Profesor Nikola Stakić sa Univerziteta "Singidunum" kaže za Euronews Srbija da su zelene obveznice, odnosno ESG obveznice, u finansijskom smislu suštinski iste kao i druge konvencionalne obveznice. 

"Ono što je velika razlika je taj tematski pristup i način trošenja sredstava, odnosno zašta se prikupljaju ta finansijska sredstva. To ESG je praktično skraćenica od ekološkog, društvenog i da kažemo jednog upravljačkog konteksta poslovanja. Tako da smo sad po prvi put čuli da pored tog ekološkog aspekta imaćemo ulaganja i u društveno-odgovornu i socijalnu komponentu društva. Tako da suštinski, da kažemo, nema neke razlike po pitanju onih nekih finansijskih elemenata koje krase klasične obveznice", rekao je Stakić. 

 

Povodom najave da će novac od zelenih obveznica biti upotrebljen i za izgradnju autoputeva i pruga, Stakić je naveo da sve to kumulativno utiče na životnu sredinu.

"Ilustracije radi, imali smo izveštaj da je od prošle emisije obveznice iz 2021. kumulativno smanjena emisija 150.000 tona ugljendioksida, što je značajno. Dakle, mi imamo neku zelenu agendu, mi imamo neke održive ciljeve Ujedinjenih nacija, Pariski ugovor, imamo neki cilj da smanjimo za blizu 15 odsto emisiju gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na recimo 2010. godinu, to je neki cilj do 2030. godine", rekao je profesor Stakić. 

On kaže da je u Srbiji bila već jedna emisija zelenih obveznica, kao i izveštaj koji prati trošenje tih sredstava, a koji kaže da su one bile potrošene u skladu sa zelenom agendom.

"Praktično je širok obuhvat zašto se mogu koristiti te obveznice. Sve ono što utiče, primera radi na smanjenje emisije ugljenih dioksida, sve ono što smanjuje socijalnu ili imovinsku nejednakost, sve može da potpada pod tu kategoriju. S druge strane, postoje investitori koji su zainteresovani samo za takav tip obveznica. Otuda postoji veliko interesovanje i tražnja za takvim obveznicama, jer veliki investicioni fondovi i finansijske kompanije, jedan deo svog portfelja drže, upravo ulažu u takve ESG održive hartije od vrednosti", rekao je Stakić. 

Prema njegovim rečima, profit je glavna komponenta, ono što čini elemente obveznice kao što je kamatna stopa i zahtevana stopa prinosa.

"To je ono što opredeljuje investitora da li da kupi takvu obveznicu, a to opet zavisi i od rizika emitenta, tj. u ovom slučaju naše države kao dužnika", rekao je Stakić 

On je objasnio da je takva vrsta obveznice jako zastupljena na tržištu. 

"Tih ESG održivih obveznica je preko 1.000 milijardi dolara. Najviše ih emituju države, ali ih emituju i privatna društva. Primera radi, Italija je prošle godine emitovala 10 milijardi dolara održivih obveznica. Države sve u svemu vole da emituju te obveznice, zato što one daju dodatan taj pozitivan prizvuk investitorima, koji ne samo da će dobiti interes, tj. neki finansijski profit iznad toga, nego na neki način utiču upravo na te komponente koje smo spomenuli", rekao je Stakić.

Kakvi su uslovi zaduživanja 

Zaduženjem od 1,5 milijardi dolara još jednom je potvrđeno da u budžetu nema dovoljno sredstava i da je jedina ekonomska politika, politika zaduživanja, izjavio je potpredsednik SSP-a Dušan Nikezić. 

On je dodao da nema razloga za hvaljenje, što je u samo jednom danu zaduženo svako domaćinstvo u Srbiji za novih 550 evra, a javni dug Srbije je povećan na preko 37 milijardi evra.

Ministar Mali je rekao da je i sa tim zaduženjem javni dug Srbije 49,5 odsto BDP što je ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto i daleko ispod nivoa proseka Evrozone od 89 odsto. 

"Da bi građani Srbije znali šestomesečni eurobor je trenutno 3,7 odsto. Mi smo na deset godina novac prikupili po kamatnoj stopi od 4,7 odsto. Dakle, samo jedan procentni poen iznad, što pokazuje izuzetno veliko poverenje investitora iz celog sveta u Srbiju, u naše projekte, u našu budućnost, u stabilnost naših javnih finansija", rekao je Mali. 

Na pitanje da li je sa ekonomskog aspekta ovo zaduživanje povoljno, kako kaže ministar Mali, Stakić je naveo da on ne bi imao tako neki euforičan pristup jer "dug nije dobar drug ni u jednom kontekstu". 

profimedia

"Ono što je dobro je što smo uspeli da uradimo taj tzv. neki valutni swap, da bi građanima bilo jasno da se ne zadužujemo, da ne otplaćujemo u dolarima, nego da otplaćujemo u evrima, i spustili smo tu tzv. kuponsku stopu na nivo od 4,75, što zaista jeste povoljno. Međutim, da bismo imali kompletnu sliku, mi moramo da znamo i koja je ta tzv. zahtevana stopa prinosa koju su investitori postigli, tj. po kojoj ceni su oni kupili te hartije od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu, uz pretpostavku da će oni držati te hartije od vrednosti narednih deset godina", kaže Stakić i dodao da su uslovi zaduživanja relativno dobri.

Na pitanje da li je dobro što su obveznice emitovane u dolarima, a ne u evrima, Stakić je rekao da su one inicijalno emitovane u dolarima zato što je dolarsko tržište mnogo veće. 

"I upravo zbog ovih investitora koje sam spomenuo mnogo je veći taj tzv. investicioni univerzum ko sve može da utiče, a odmah nakon toga mi smo izvršili taj valutni swap iz dolara u evre i postigli nižu kamatnu stopu. Ministar je u tom kontekstu u pravu da 4,75 je jednostavno jedan procenat iznad Euribora, što se smatra nekim čak i preferencijalnim uslovima za nivo kreditnog rejtinga koji ima naša zemlja, ali ponavljam, treba nam i ova druga strana da bismo kompletirali sliku, da znamo koja je ta stopa prinosa, tj. cena po kojoj su investitori kupili te hartije od vrednosti."

On je dodao i da je kamata fiksna, tj. da je kuponska stopa 4,75 i da je to ono što će se otplaćivati u nekim intervalima. 

"Ali, s obzirom da očekujemo neki pad kamatnih stopa, neki od ovih investitora su možda kupili te hartije od vrednosti, otuda i velika tražnja, zato što možda očekuju i da prodaju te hartije od vrednosti pre roka dospeća i da zarade još veći prinos na finansijskom tržištu", naveo je Stakić. 

On je rekao da je izdavanje obveznica praktično i zaduživanje i da je to sasvim normalna stvar, bez obzira na kojem je zemlja nivou kreditnog rejtinga, navodeći da su apsiracije takve da Srbija ide ka investicionom rejtingu. 

"Nama predstoje izuzetno visoki troškovi i ulaganja i po pitanju Ekspa i znalo se od početka da mi nemamo kapacitet da finansiramo to iz sopstvenih izvora, nego ćemo se dobrano zaduživati na tržištu. Tu je jako važna kamatna stopa po kojoj se zadužujemo, tj. stopa prinosa, i da li će to negativno uticati na visinu našeg javnog duga u budućnosti", rekao je Stakić.