Regionalni direktor Evropske investicione banke: Nastavićemo da finansiramo održive projekte u Srbiji

Evropska investiciona banka (EIB) dosad je uložila osam milijardi evra u održive projekte u Srbiji, što će biti nastavljno u budućnosti, a u ekonomski razvoj zemlje biće uključen i privatni sektor, rekao je danas regionalni direktor te banke za Zapadni Balkan Mateo Rivelini.

On je naglasio i da je EIB upoznata sa obavezama s kojima će se Srbija suočiti, uključujući i Ekspo 2027, a trenutno analizira na koji način će se uključiti u aktivnosti srpskih vlasti.

Evropska investiciona banka je tokom 2023. godine investirala 1,2 milijarde evra u ekonomije Zapadnog Balkana, što je 365 miliona evra više nego 2022. godine, a najveći deo novca bio je namenjen bezbednom saobraćaju, odosno železničkim prugama u Srbiji.

Revelini je kada je reč o srpskoj ekonomiji, naglasio da Evropska investiciona banka vidi mnogo pozitivnih signala.

"Ekonomija jača, inflacija je obuzdana, dok je nezaposlenost svedena na devet procenata, što predstavlja najbolji rezultat u regionu, a vidimo i da je upravljanje javnim dugom veoma snažno, pa on na kraju 2023. godine iznosi 52,5 procenata i bliži se zacrtanom cilju od 50 posto na kraju 2026", rekao je on za RTS.

Dodao je da je sledeći korak još brže kretanje Srbije ka Evropskoj uniji.

"Mi verujemo u to, ali da bi to bilo moguće, očekujemo da se zemlja uskladi u najmanje dve oblasti kao najvažnijim ekonomskim kriterijumima za ulazak u Uniju: prvo je obezbeđivanje dobrog funkcionisanja ekonomskog tržišta, a drugo je konkurentnost na evropskom tržištu", naveo je.

Rivelini veruje da je to moguće ako Srbija iskoristi priliku i prihvati plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.

On ne spori da su aktivnosti Evropske investicione banke u Srbiji uglavnom usmerene na infrastrukturu i ističe da je do danas uloženo osam milijardi evra u projekte, što znači da je reč o investicijama u iznosu od 16 milijardi evra, jer EIB može da investira do 50 odsto od cene projekta.

"Zaista smo mnogo uložili u infrastrukturu, i to prvenstveno u sektor transporta, ali finansirali smo i kliničke centre u Кragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, zatim digitalizaciju, ali i mnoge druge projekte koji su ključni za dobro funkcionisanje i rast srpske ekonomije", navodi regionalni direktor EIB-a za Zapadni Balkan.

Ističe da mudra fiskalna politika Srbije, koja ima makroekonomske pokazatelje na primerenom nivou, dozvoljava državi da više investira u infrastrukturu, i to ne samo u transport, već i u energiju.

"Želimo održive projekte, ne želimo da oni  budu napušteni, već da dugo funkcionišu i posle izgradnje objekta koji je bio okidač za investiranje", kaže Rivelini.

Dodaje da je mnogo investirano uz Fond za razvoj Republike Srbije, ali i uz određeni broj komercijalnih banaka u Srbiji, i tako će biti nastavljeno uz uključivanje privatnog sektora u ekonomski razvoj Srbije.

"Model koji koristi vaše Ministarstvo finansija zasad ukazuje na veoma obazrivu makroekonomsku i fiskalnu politiku, jer iznos javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod drži se pod kontrolom i dug se smanjuje, a to investitore, poput Evropske investicione banke, uverava u sigurnost", rekao je on i izrazio nadu da će tako biti nastavljeno.

Naglasio je da EIB želi da vidi da li su projekti održivi i u skladu sa politikom i standardima Evropske unije.

"Ako bude tako, uz snažno upravljanje javnim dugom, zabrinutost će nestati i sve će se uspešno razrešiti", rekao je Rivelini.

"Ulagaćemo u energiju iz obnovljivih izvora"

Prema njegovim rečima, EIB ima dovoljno finansijskih sredstava da zadovolji potrebe Srbije koja napreduje, kao na primer kada je reč o energiji, s čim u vezi možemo ponuditi paket zajmova, saveta i tehničke pomoći.

"Samo u 2023. Evropska investiciona banka je obezbedila više od 21 milijarde evra u oblasti energije, što znači da imamo veoma atraktivne finansijske uslove, i kao ’klimatska’ banka Evropske unije želimo da podržimo proširenje kao što smo pomogli Češkoj, Sloveniji i Poljskoj kad su se pre dvadeset godina pridruživale uniji", podseća on.

Rivelini je izrazio uverenje da nije potrebno samo reagovati na energetsku krizu, već da je to prilika da se u ekonomiji inovira kroz nove tehnologije koje dolaze uz zelene investicije, posebno u oblasti energetike.

"Dosad smo investirali u proizvodnju energije, a dalje ćemo ulagati u energiju iz obnovljivih izvora, energetsku efikasnost i distributivne mreže", rekao je regionalni direktor EIB-a za Zapadni Balkan i dodao da je to samo deo plana.

Naveo je da EIB budno motri i na tranziciju ka niskougljeničnoj ekonomiji.

"Srbija i region su ekonomije koje se zasnivaju na eksploataciji uglja i svesni smo činjenice da prelazak na ugljenično neutralnu ekonomiju zahteva rešavanje drugih problema, kao što je otvaranje novih radnih mesta", istakao je.

Reivelini je poručio i da EIB želi da pokrene savetodavne aktivnosti i tehničku pomoć kao "dobru pripremu za tranziciju koja ne treba da bude samo uspešna, već i pravedna prema svima".