Kome u Evropi ostane najviše novca pred kraj meseca: Nemci uštede petinu prihoda, dok su Poljaci i Grci u minusu

Evropska domaćinstva su tokom 2022. godine uštedela jednu osminu svog godišnjeg prihoda, pokazuju najnoviji podaci. Međutim, dok su određene zemlje značajno iznad proseka, postoje i one koje više potroše nego što zarade.

Prošle godine, Evropljani su odlučili da uštede osminu svog prihoda, kažu najnoviji podaci Eurostata. To znači da su domaćinstva u EU tokom 2022. godine uštedela u proseku 12,7 odsto svog raspoloživog dohotka.

"Ako npr. domaćinstvo zarađuje 100 evra, ono u proseku potroši 87,30 evra i ostaje im 12,70 evra", objašnjava glavni ekonomista kompanije Asteres, Silvejn Bersinger. "To je normalna cifra. Većina zemalja u EU ima stopu štednje domaćinstava između 10 i 15 odsto", dodao je on.

Za razliku od Evrope, stanovnici Sjedinjenih Američkih Država mesečno uštede svega 3,4 odsto svog prihoda, pokazuje istraživanje. 

Nemci najviše uštede u Evropi

U Evropskoj Uniji, Nemačka se našla na prvom mestu sa najvećom bruto stopom štednje sa 19,91 odsto, dok je Holandija na drugom mestu sa 19,44, a Luksemburg na trećem sa 18,14 odsto prihoda.

Tanjug/Paul Zinken/dpa via AP

Međutim, iako se u Evropi prosečno uštedi 12,7 odsto prihoda, postoje dve zemlje na starom kontinentu koje imaju negativnu stopu štednje, odnosno troše više nego što zarađuju. 

Radi se o Poljskoj i Grčkoj čijim stanovnicima ono što zarade nije dovoljno za finansiranje njihove potrošnje pa se dodatno zadužuju ili koriste ušteđevinu koju su akumulirali u prošlosti. 

Međutim, evropska domaćinstva ne možemo posmatrati jednostrano, jer postoje velike razlike u ponašanju različitih zemanja u Evropi, "koliko i među porodicama", objasnio je Luiđi Giso, istraživač u Centru za ekonomska i politička istraživanja. 

"Ima onih koji sve troše i onih koji štede veliki deo svog prihoda, ali teško je razumeti zašto", objašnjava on. 

Viši prihodi - viša štednja

Bogatstvo je svakako jedan od faktora koji objašnjava sistematske disparitete u stopama štednje domaćinstava. 

"Vidimo da se zemlje sa nižim nivoom prihoda bore da zadovolje svoje potrebe i stoga mogu da uštede veoma malo", primetio je Bersinger, glavni ekonomista u Asteresu.

To je takođe slučaj u Grčkoj koja je doživela velike ekonomske poteškoće i uvela niz mera štednje, smanjujući raspoloživi prihod domaćinstava.

"Negativna stopa štednje pokazuje da Grci još nisu izašli iz krize. S druge strane, zemlje koje najviše štede imaju tendenciju da budu bogatije", navodi Bersinger.

AP/Petros Giannakouris

Neki stručnjaci ističu kulturološke razlike u navikama štednje. Nemci su dosledno štedeli više od 8 odsto svog raspoloživog dohotka u poslednje dve decenije, prema podacima OECD-a. 

"Razlike između Nemačke i Grčke postoje jer Grci vole da potroše sve, dok to nije slučaj kod Nemaca. Nemačke stope štednje su bile niske pre 20 godina."

Na stopu štednje nekih zemalja utiču mnoge ekonomske varijable, kao što je demografska struktura zemlje. "Mladi ljudi imaju tendenciju da štede više od penzionera koji imaju niže prihode", objašnjava Giso.

Povratak na nivoe pre pandemije

Evropljani su uštedeli manje 2022. nego 2021. (16,4odsto)godine, takođe pokazuju podaci Eurostata, što pokazuje da se potrošnja domaćinstava vraća na nivoe pre pandemije. 

"To odražava želju za povratkom u normalan život pre COVID-a", komentariše ekonomisktinja Helena Bošon, ekonomistkinja banke BNP Paribas.

"Tokom pandemije, potrošnja evropskih domaćinstava je obustavljena, dok je njihov prihod uglavnom očuvan. To je izazvalo nenormalan skok u stopi štednje širom EU“, ističe Bošon.

U međuvremenu, 2022. predstavlja fazu ekonomskog oporavka, što objašnjava nižu stopu štednje u odnosu na prethodnu godinu.

Tanjug/AP/Thanassis Stavrakis

Međutim, uzastopne krize nakon pandemije, uključujući napad Rusije na Ukrajinu i rast troškova života, takođe su poremetili ponašanje u štednji domaćinstava. "Ekonomska neizvesnost verovatno utiče na potrošnju domaćinstava i povećava štednju iz predostrožnosti", primećuje ona.

Još jedan faktor koji motiviše Evropljane da štede umesto da troše su rastuće kamatne stope. "Danas su krediti skuplji, dok je štednja više isplativa, pa postoji pravi finansijski podsticaj da svoj novac držite u banci", ističe Bošon. 

Da li će se stopa štednje povećati?

Stručnjaci predviđaju male promene u stopama štednje u domaćinstvima iduće godine.

"Predviđamo nešto pozitivniju priču sledeće godine. Kako inflacija opada i ako se efekti ekonomskih šokova smanje, domaćinstva će verovatno biti manje zabrinuta za budućnost i manje će štedeti", kaže Bošon.