Igre 
Tri glavne teme na samitu lidera Evropske unije u Briselu, ipak jedna će dominirati
Komentari17/10/2024
-10:53
Lideri EU okupili su se danas na jednodnevnom samitu Evropskog saveta kako bi razgovarali o Ukrajini, Bliskom istoku, ali i migracijama. Očekuje se da će na jednodnevnom samitu u velikoj meri dominirati tema izbeglica, jer države članice traže nova rešenja kako bi zaustavile tok neregularnih migracija. Predviđeno je i da predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na samitu liderima EU predstavi svoj "Plan pobede". Ukrajinski lider će se potom uputiti u sedište NATO-a gde se u naredna dva dana održava sastanak ministara odbrane Alijanse.
Kako prenosi Euronews na engleskom, nijedna od najavljenih tema neće dobiti isti stepen pažnje poput migracija. Navodi se da je ovo veoma "eksplozivna" tema u kojoj pojedini evropski lideri vide svoj politički opstanak ukoliko odgiraju "na pravu kartu".
Naime, razgovor o migracijama se prilično promenio i zaoštrio otkako je u maju evropski blok završio sveobuhvatnu reviziju Pravilnika o azilu. O pravilniku se, podseća Euronews, razgovaralo pune četiri godine. Debata se zatim okrenula "novim, inovatnim rešenjima", sa velikim fokusom na deportacije.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Godinama se EU bori da vrati tražioce azila čiji su zahtevi za međunarodnu zaštitu odbijeni. Problem uključuje zakonodavstvo (različiti pristupi izvršenju deportacija), administraciju (nalozi o vraćanju se ne priznaju između država članica), sprovođenje zakona (vlasti gube iz vida migrante) i diplomatiju (zemlje porekla odbijaju da prime svoje državljane).
Evropski blok inače želi da poveća procenat deportacija koji je sada između 20 i 30 odsto.
Jedna ideja koja je prešla iz niše u mejnstrim je uspostavljanje takozvanih "centara za povratak" van teritorije EU. Prema planu, zemlje bi prebacivale migrante čiji su zahtevi za azil odbijeni u ove centre, u kojima bi čekali da se proces deportacije ne završi.
Projekat je u maju predstavila koalicija od 15 država članica u zajedničkom pismu i postepeno je stekao sve veću grupu pristalica, čak iako se još niko nije usudio da pruži konkretne elemente, kao što je potencijalna lokacija za ove objekte.
Tanjug/AP/Gareth Fuller
Povezane vesti
"Mišljenja se menjaju", rekao je visoki diplomata, upozoravajući da je "ono što sada imamo (na stolu) krajnje nejasno. Nisam upoznat sa bilo kakvim detaljnim planovima ili nacrtima".
U pismu su izneti i drugi predlozi za prelazak migracione politike u zemlje izvan EU, uključujući spasavanje migranata u velikim vodama i njihovo odvođenje u zemlju koja nije članica EU, gde će biti obrađeni njihovi zahtevi za azil. Ova logika je u osnovi protokola Italija-Albanija, koji je već zaživeo, a prve izbeglice su juče stigle u dva italijanska centra u Albaniji.
Tirana je, međutim, upozorila da se sporazum odnosi "isključivo" na Rim.
Novi zahtevi stigli su prošle nedelje kada je druga grupa od 17 evropskih zemalja pozvala na "promenu paradigme" o deportacijama gde vlade "moraju da budu ovlašćene".
"Ljudi bez prava na ostanak moraju biti pozvani na odgovornost. Nova pravna osnova mora jasno definisati njihove obaveze i dužnosti", navodi se u dokumentu koalicije u koji je Euronews imao uvid.
"Nesaradnja mora imati posledice i biti sankcionisana", navodi se u dokumentu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponudila je svoju najeksplicitniju podršku "centrima za povratak" do sada. U pismu od 10 tačaka liderima EU, ona je obećala novi pristup deportacijama koristeći vizne i trgovinske politike kao poluge za ubeđivanje nevoljnih zemalja da prihvate svoje građane. Ona je takođe govorila o reviziji pravila kako bi se omogućilo pritvaranje i proterivanje onih koji se smatraju pretnjom javnom redu.
Povezane vesti
"Migraciona politika EU može biti održiva samo ako se efektivno vrate oni koji nemaju pravo da ostanu u EU", navela je ona nedavno.
Brojna neslaganja
Ipak, neslaganja oko pitanja migracija i dalje postoje unutar Evropske unije. Španija je izrazila protivljenje "centrima za povratak", tvrdeći da bi projekat bio u suprotnosti sa ljudskim pravima, i podrazumevao bi ogromne troškove. Osim toga, kako navode iz Španije, taj plan ne bi uspeo da se pozabavi osnovnim uzrocima problema, "jer migranti smešteni u centrima možda nikada neće biti prihvaćeni od strane svojih matičnih zemalja i biće ostavljeni u večnom limbu pod odgovornošću EU".
"Španija izražava svoj stav protiv (centra za povratak)", rekao je portparol španske vlade nakon što je pismo Fon der Lajen postalo javno.
Povezane vesti
Belgijski premijer Aleksandar De Kro ponovio je danas svoj stav protiv uspostavljanja centara van EU za obradu zahteva tražilaca azila slično sporazumu između Italije i Albanije.
"Istorija je pokazala da ova rešenja ne donose mnogo rezultata", rekao je on novinarima uoči samita.
Pozvao je i na veću saradnju i sporazume o partnerstvu sa trećim zemljama, poput onih koje je EU sklopila sa Tunisom, Egiptom i Mauritanijom.
profimedia
Osim Španije i Belgije, među onima koji se zalažu za ubrzavanje implementacije migracione reforme dogovorene u maju su i Nemačka, Francuska, i Švedska su jer, po njihovom mišljenju, blok ne može da priušti da čeka dve godine da pet zakona postanu primenljivi.
Nasuprot tome, Mađarska i Poljska udvostručuju svoju opozicionu kampanju, obećavajući da će u potpunosti ignorisati zakon, uprkos tome što je obavezujući za svih 27 država.
"Čak i države članice koje kažu da su protiv (reforme) u velikoj meri žele da se ona sprovede", rekao je drugi diplomata, koji je želeo da ostane anoniman.
Poljska je, posebno, napravila korak dalje sugerišući "privremenu teritorijalnu suspenziju prava na azil", ponavljajući zakon o vanrednim situacijama koji je Finska uvela letos. Varšava kaže da je ta mera neophodna za suočavanje sa migrantima koje Belorusija gura na granicu u okviru hibridnog rata.
"Poljska mora da preuzme 100 odsto kontrolu nad tim ko dolazi u Poljsku", rekao je premijer Donald Tusk.
Brisel je rekao da bi suspenzija bila u suprotnosti sa pravom EU i međunarodnim pravom, istovremeno naglašavajući potrebu za suzbijanjem instrumentalizacije.
"Ovo je izuzetno problematično", rekao je za Euronews David Kolombi, istraživač iz Centra za evropske političke studije (CEPS), odgovarajući na pitanje o Tuskovoj strategiji.
"Pravo na azil je jedno od osnovnih prava koje se ne može suspendovati ni u periodu proglašene političke krize. Zaštićeno je pravom EU, međunarodnim pravom i poljskim ustavom, što pokazuje da ovo nije pitanje migracija samo po sebi. To je pravo na azil", rekao je on.
EU je spremna da pojača pritisak na Rusiju
Jedna od glavnih tema diskusija, kako je naveo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u pozivnom pismu šefovima država i vlada EU, biće i Ukrajina. Mišel je istakao da će lideri EU imati priliku da čuju predloženi plan pobede ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, kao i da će raditi na narednim koracima za izgradnju konsenzusa u vezi sa mirovnom inicijativom ukorenjenom u principima Povelje UN i međunarodnog prava.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
On je dodao da će fokus biti i na finansijskom angažmanu EU u Ukrajini i izrazio očekivanje da će EU ispuniti svoju obavezu, datu u junu ove godine zajedno sa partnerima iz G7, da se obezbedi oko 45 milijardi evra do kraja godine za podršku vojnim, budžetskim i rekonstrukcijskim potrebama Ukrajine.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Kako se navodi u saopštenju Evropskog saveta, kada je reč o vojnoj podršci Ukrajini, lideri EU razmotriće koliki je napredak ostvaren u isporuci sistema protivvazdušne odbrane, municije i raketa, kao i mere pomoći u okviru Evropskog mirovnog fonda i bilateralnu pomoć zemalja članica EU. Razgovaraće se i o napretku koji je postignut u korišćenju vanrednih prihoda od zamrznutih sredstava Rusije u korist Ukrajine, kao i o jačanju ukrajinskog energetskog sektora i njegove kritične infrastrukture.
"EU je spremna da pojača pritisak na Rusiju, uključujući kroz obezbeđivanje pune i efektivne primene sankcija i kroz dalje mere za suprotstavljanje njihovom zaobilaženju", naglašava se u saopštenju Saveta EU.
Jedna od tema samita biće i razvoj događaja na Bliskom istoku, posebno kritična eskalacija nasilja u regionu. U tom kontekstu, lideri EU će razgovarati o najhitnijim potrebama, koje uključuju hitan prekid vatre duž libansko-izraelske granice, podršku državnim institucijama Libana i libanskim oružanim snagama, hitan prekid vatre u Pojasu Gaze i raspoređivanje hitne humanitarne pomoći, kao i bezuslovno oslobađanje svih talaca.
Očekuje se da će lideri razgovarati i o eskalaciji situacije na Zapadnoj obali, kao i o bezbednosnoj situaciji u Crvenom moru.
"EU je posvećena trajnom i održivom miru na osnovu dvodržavnog rešenja između Izraela i nezavisne, demokratske, susedne, suverene i održive Palestine", napominje se u saopštenju Saveta EU.
Mišel je u pozivnom pismu naglasio da je prioritet trenutni prekid vatre i oslobađanje talaca i ocenio da Evropski savet mora čvrsto da insistira na deeskalaciji i na poštovanju međunarodnog i humanitarnog prava.
Tokom samita Evropskog saveta na agendi će, između ostalog, biti i pitanja konkurentnosti, klimatskih promena i biodiverziteta, kao i određena pitanja iz spoljne politike, uključujući dešavanja u Gruziji, Moldaviji, Venecueli i Sudanu.
Komentari (0)