Na korak do investicionog rejtinga: Šta Srbiji donosi povećanje kreditnog rejtinga

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/04/2024

18:01

Na korak do investicionog rejtinga: Šta Srbiji donosi povećanje kreditnog rejtinga - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kreditni rejting države odražava procenu njene sposobnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze, odnosno da otplaćuje svoje dugove. Viši kreditni rejting predstavlja veću sposobnost države da vraća svoje dugove i manji rizik za investitore. Srbija je u poslednjih deset godina povećala kreditni rejting za tri nivoa i trenutno je na jednom nivou ispod investicionog rejtinga. Prema procenama relevantnih agencije, izgledi da se pređe na investicioni kreditni rejting povećeni su sa stabilnih na pozitivne.

Sa povećanjem kreditnog nivoa se poboljšava ugled kod investitora i privlače se strane investicije, jeftinije je zaduživanje, veća zaposlenost, a posledično i viši životni standard građana.

Trenutno Srbija ima ocenu BB+, što znači da postoji sposobnost izvršenja finansijskih obaveza države, ali prisutan je rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i znatan kreditni rizik.

Primera radi, Nemačka ima AAA, i to je najviši nivo.

Italija zadovoljava sa rejtingom BBB, dok, na primer, Bosna i Hercegovina ima B+, što je neinvesticioni rejting.

Šta je investicioni, a šta spekulativni rejting

Navodeći da kreditni rejting može da se radi i za preduzeća, konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija objašnjava da je kreditni rejting države procena načina na koji se upravlja javnim finansijama.

"Kod nas se kreditni rejting smatra za neki podatak vrlo važan za investiranje, međutim to nije. To je jedan od eventualnih mogućih nekih merila kada razmišljate o tome da uđete poslovno u neku zemlju", rekao je on za Euronews Srbija i naveo da ne zna odakle sad očekivanja da Srbija može da pređe u kategoriju A.

Euronews TV

On je precizirao da u kreditnom rejtingu postoje tri kategorije, a jedna od njih je C što znači da zemlja koja ima taj rejting nema mogućnosti da otplaćuje svoje kredite i nema dobar način finansiranja.

Prema njegovim rečima, rejting B nije investicioni nego spekulativni.

"To znači da vi praktično ne možete svoje obaveze prema kreditorima da servisirate bez novih kredita. I mi smo tu negde po sredini te kategorije", rekao je Bušatlija.

Na pitanje čime je Srbija zaslužili taj mali rast sa B na BB pa onda na BB plus, Bušatlija je naveo da je to zasluženo malo većom ekonomskom aktivnošću, ali merenom samo u kreditnim relacijama.

"Dakle, mi sve više i više uzimamo kredite, ali oni ne završavaju u investicijama. Samo jednim delom završavaju u investicijama, ali većinom se vraćaju prethodni krediti iz novih kredita. I mi, zahvaljujući takvom stavu, teško možemo ući u A kategoriju koja je čisto investiciona. U A kategoriji, ako uzmete kredit, on mora da bude plasiran i plasiran je u neki posao koji će doneti pare. Dakle, imaće profit i iz iz tog profita će se vratiti taj kredit. Kod nas to nije slučaj. To nije slučaj ni u Italiji. Iako je ona daleko bolja, po kategorizaciji je za čitav nivo iznad nas", rekao je Bušatlija.

Nemačka ima rejting 3A, a Bušatlija kaže da je to malo teško sada opravdati zato što i oni imaju recesiju, velike probleme sa skupim novcem i njihova privreda dosta pati oko toga.

"Ali mislim da je to toliko nevažno u tom nekom svetu koji odlučuje, da to njih nešto naročito ne brine", rekao je Bušatlija i podseti da je pre nekoliko godina Amerika bila na nivo 2A, da je to je izazvalo urnebes u Americi, ali da su oni to rešili na taj način što je ta firma morala ponovo da to preračuna, pa je ispalo da su ipak 3A.

On je naveo da rejting generalno znači da je to zemlja koja ima takav način da ako neko poslovno ulazi u tu zemlju, imaće mogućnost konkurencije, za razliku do špekulativnog koji je potpuno drugačiji, a koji imaju zemlje u razvoju.

Među zemljama koje ne drže do rejtinga naveo je Kinu i dodao da se Kina uopšte ne brine za svoj rating, zato što su oni najveći izvoznici investicija.

"Mi smo u toj kategoriji gde dolaze investitori spolja koji neće ostati ovde, nego će doći, doneće neke pare, zadužiće se, brzo će ih okrenuti, dobiće subvencije tako da praktično neće plaćati u punom iznosu radnike", dodao je on.

Naveo je da on ne bi, bar u tom sektoru odlučivanja u investicijama, mnogo pažnje posvećivao kreditnom rejtingu koji u Srbiji, kako dodaje, skače zato što se suviše zadužuje.

"Priča o 17 milijardi koje treba uložiti u neku izložbu pesama i sporta, mi treba da uzmemo 17 milijardi koliko je zadnja ideja, ali ja ne vidim kako će se vratiti tih 17 milijardi. Jer vi ako ulažete u nešto što vam ne može doneti nazad tih 17 milijardi, to je spekulacija. To se ostavlja za neku drugu generaciju ili treću generaciju da oni to vrate. I to se smatra spekulativno i mi ne možemo pobeći od toga", dodao je on.

On je naveo da je problem što Srbija uzima kredit da bi vratila prethodni kredit.

"Ranije, od 2019. do možda 2021. godine, vi ste mogli da dobijete kredite na međunarodnom tržištu, mogli ste dobiti kredit koji nije skup. Imao je 2-3 odsto kamate i onda ste mogli da vratite onaj kredit koji je imao sedam odsto od ranije. Sad je druga stvar, sad vi morate da platite 6-7 odsto da uzmete kredit da bi vratili kredit koji je imao samo 3 odsto", rekao je Bušatlija.

Koliko je dinar stabilan?

Fleš procena za privredni rast Srbije u prvom kvartalu je 4,6 odsto, što je više od evropskog i svetskog rasta, deficit je 2,2 odsto, što je ispod evropskog proseka, a javni dug je 47,6 odsto.

Na pitanje da li je dinar stabilan, Bušatlija je rekao da je godinama dinar praktično čvrsto vezan za evro.

"Je li naš dinar stabilan prema našoj ekonomiji ili je stabilan prema evru? Stabilan je prema evru. Mi praktično više nemamo neke funkcije centralne banke jer je već devet godina, više od devet godina, dinar praktično čvrsto vezan za evro. Uvozimo na taj način i probleme koje je Evrozona ima, a to su inflacija. Mi sve dotle, dok ne budemo imali dinar koji je stabilan prema našoj ekonomiji, dakle vrednost dinara da bude odraz naše ekonomije, mi ne možemo smatrati da dobro upravljamo finansijama", rekao je Bušatlija.

On kaže da se te neke mesečne kalkulacije nigde u svetu ne rade jer se ne može imati jasna slika ako se svakog meseca gleda ima li suficita ili nema.

"Već 20 i nešto godina u ovoj zemlji kad se kaže da se suficit ostvario u januaru, to je samo posledica toga što država ne plati sve ono što treba da plati pred kraj meseca, prebaci u sledeći. I tako imate u poslednjih nekoliko godina, svakog meseca u prvih deset meseci, recimo, suficit, a onda imate u novembru rebalans budžeta i ispostavi se da moraju da se povećaju zaduženja da bi se pokrili gubici koji su se nagomilali do tada", rekao je Bušatlija.

On smatra da Srbiji predstoje daleko veće promene u upravljanju državnim i javnim kapitalom.

"To što se pojavljuje neki veći BDP, to je zato što ako vi uzmete kredit u inostranstvu, on uđe u kapital države, pa ispadne da je stvorena neka nova vrednost, ali nova vrednost se može stvoriti tek kad se te pare stave u neki projekat koji će zarađivati pare", naveo je Bušatlija.